Nazivaju je Balkanskim Nostradamusom, proročicom, isceliteljem i vračarom. Od njenih proročanstava se čak i nakon njene smrti diže kosa na glavi.
Ali ko je zapravo Baba Vanga, slepa bugarska proročica čija proročanstva i dalje potresaju javnost?
Ko je Baba Vanga?
Rođena je 1911. godine u Strumici, mestu koje je u to vreme još uvek pripadalo Otomanskom carstvu. Danas se Strumica nalazi u granicama Severne Republike Makedonije.
Bila je prevremeno rođena beba, i od samog rođenja se borila sa brojnim zdravstvenim problemima. U skladu s lokalnom tradicijom, nije dobila ime dok nije ustanovljeno da li će uspeti da preživi.
Kada je beba prvi put zaplakala, babica je izašla na ulicu i stranca upitala za ime. Stranac je predložio ime Andromaha, ali je to ime bilo odbijeno zato što je zvučalo previše grčki.
Drugi stranac je onda predložio ime Vangelija, koje je prihvaćeno. Iako je i ovo ime grčkog porekla, bilo je veoma popularno među Bugarima.
Kao sasvim mala, Vangelija je bila poput sve druge dece. Detinjstvo je provodila sa svojim ocem jer joj je majka umrla vrlo rano.
U toku Prvog svetskog rata se njen otac pridružio vojsci, a brigu o njoj su vodile komšije, bliska rodbina i prijatelji. Nakon rata odlazi u Srbiju, sa ocem koji je zatim uhapšen.
Vanga je još kao dete pokazala prve znakove natprosečno inteligentne osobe. Smišljala je vidarske recepte za njene drugare koji su se pretvarali da su povređeni.
Kako je oslepela?
Vangelija, popularnije Vanga, nije rođena slepa. Prema njenom ličnom svedočenju, nesrećan slučaj se desio kada je njeno selo pogodio tornado koji ju je digao u vazduh i bacio u obližnja polja.
Nađena je u jako lošem stanju. Njene oči su bile ispunjene i prekrivene peskom i prašinom. Nije mogla da ih otvori, i trpela je velike bolove.
Pošto porodica nije imala dovoljno sredstava za lečenje, uspeli su da joj priušte samo parcijalnu operaciju kako bi zalečili rane. Nakon operacije je Vanga imala dosta problema sa vidom, što je kasnije dovelo do potpunog slepila.
Školovanje
1925. godine je Vanga odvedena u školu za slepe u Zemunu, tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Tamo je provela tri godine. Naučila je da čita, plete, kuva, čisti, a između ostalog i da svira klavir.
Njen otac se u međuvremenu ponovo oženio. Nakon smrti njene maćehe, Vanga je morala da napusti Zemun, i da se vrati kući kako bi mogla da se brine o braći i sestrama. Zbog siromaštva je Vanga bila prinuđena da radi po ceo dan.
Vangina prva ljubav
Neposredno pre početka Drugog svetskog rata je obolela od zapaljenja plućne maramice. Lekari su predvideli da će ubrzo umreti, ali je na iznenađenje svih ipak uspela da se oporavi.
Tokom rata je njeno selo Strumica pripalo Bugarskoj, i upravo u to vreme je Vanga privukla pažnju okolnih seljana koji su čuli za slepu devojku koja vidi budućnost. Dolazili su kod nje u nadi da može da im pruži bilo kakve informacije o njihovim rođacima koji su na bojnom polju. 1942. godine ju je čak posetio i bugarski car Boris III, čiju kasniju smrt je predvidela.
Iste te godine je Vangi u posetu došao Dimitar Gušterov, bugarski vojnik koji je od nje tražio imena ljudi koji su usmrtili njegovog brata. Da bi mu dala imena ubica, Vanga je od njega zahtevala da ne traži osvetu.
Taj i za Vangu neočekivan susret se ubrzo pretvorio u ljubavnu vezu koja je uskoro ozvaničena brakom. Neposredno pre venčanja se Vanga sa Dimitrom preselila u Petrič, njegovo rodno mesto. Tu je Vanga stekla još veću popularnost, pa su ljudi nastavili da je posećuju, i to u mnogo većem broju.
Vangin muzej
Pred sam kraj svog života, kojeg je i sama predosetila, Vanga je obolela od raka dojke. Pošto je znala da joj se smrt bliži, jedna od njenih poslednjih želja je bila da se porodična kuća u Petriču nakon njene smrti pretvori u muzej.
Umrla je 1996. godine. Na njenoj sahrani je prisustvovao veliki broj ljudi, a među njima je bilo i mnoštvo visokih političkih zvaničnika.
Gradske vlasti Petriča su ispoštovale Vanginu poslednju želju, i njenu kuću su pretvorili u muzej. Muzej je postao otvoren za posetioce 2008. godine, i možete ga posetiti u svako doba godine.
Zanimljivi susreti sa poznatima
Ono što je najviše obeležilo Vangin život su zanimljivi susreti sa poznatim ličnostima. Kod nje su dolazili svetski državnici, vojni lideri, glumci, pisci i pojedine estradne zvezde.
Među njima je bio i jedan od najznačajnijih sovjetskih državnika Leonid Brežnjev.
Jedan susret je bio izuzetno zanimljiv. To je bio susret sa ruskim glumcem Vjačeslavom Tihonovim, tada poznatom po ulozi kapetana Štirlica u kultnoj sovjetskoj seriji „11 magnovenja proleća“.
Prema priči svedoka, kada je Tihonov prešao prag Vangine kuće, ona ga je upitala zašto nije ispunio želju svog najboljeg druga.
Inače Tihonov je bio veoma blizak sa astronautom Jurijem Gagarinom. Kada je kretao na svoj poslednji probni let, Gagarin je došao kod Tihonova i zatražio od njega da kupi budilnik koji će staviti pored kreveta kako bi ga taj sat podsećao na njega. Tihonov nije ispoštovao poslednju želju svog najboljeg druga.
Čuvši to, Tihonov je pao u nesvest. Kada se osvestio, potvrdio je svaku Vanginu reč.
Mnogima je zanimljivo ono što je Vanga kasnije rekla – da Gagarin nije umro već da je odveden. Mnogi ni danas ne mogu da shvate šta je tačno Vanga želela da kaže.
Baba Vanga je takođe imala interesantan susret s Adolfom Hitlerom i ruskim pesnikom Jevgenijem Jevtušenkom.
Filmovi i serije o Baba Vangi
Baba Vanga je ostavila veliki trag. O njoj su snimljeni brojni dokumentarni filmovi i kratke emisije.
Prvi dokumentarni film o njoj pod nazivom „Fenomen“ je snimljen još za vreme njenog života.
2011. godine je u dokumentarnom filmu „Vidljivi i nevidljivi svet“ pokušano da se na sistematski način skupi sve znanje o Vangi. Film je uključivao intervjue sa ljudima koji su upoznali Vangu. U filmu se čak navodi da je Baba Vanga predvidela drugu pobedu Jeljcina na izborima u Rusiji.
U novije vreme, jedan od najpoznatijih dokumentarnih filmova o njoj je „Baba Vanga“, koji prikazuje uspomene na njen život. Tu je i biografska TV serija s elementima misticizma iz 2013. godine, pod naslovom „Vangelija“.
Još jedan dokumentarni film iz 2017. godine koji je ostavio utisak je „Budućnost prema Baba Vangi i Nostradamusu“. U ovom filmu se povlači crta između ova dva proroka kako bi se dobila jasna slika onoga šta nas očekuje u bliskoj budućnosti.
Zanimljivo je to da se Baba Vanga pojavila i na coveru albuma „One Second“ popularnog engleskog metal benda „Paradise Lost“.
Rusi su u sećanje na nju pokrenuli i online projekat „Velika Vangina enciklopedija“.
Vanga je reinkarnacija Nostradamusa?
Od nastanka sveta su ljudi oduvek želeli da vide u budućnost. Želeli su da znaju šta im je sudbina namenila.
Još u antičko doba su čak i mnogi kraljevi tražili pomoć vidovnjaka ili proroka. Ljudi su im slepo verovali, i prepuštali im se na milost i nemilost.
Zbog toga su proroci dostigli neprolaznu slavu koju je zacementirao možda i najpoznatiji i najcitiraniji među njima, sa kojim je počela era modernih proroka – Nostradamus. Smatra se da je izrekao preko 6000 proročanstva.
Čak ni danas sa svim modernim tehnologijama naučnici ne mogu da otkriju na koji način je Nostradamus dolazio do svojih saznanja.
Neuspešan pokušaj su naučnici imali i sa Baba Vangom. Tim stručnjaka koji ju je svakodnevno pratio nije mogao da utvrdi kako i od koga Vanga dobija informacije koje oblikuju budućnost.
Zato mnogi za Baba Vangu misle da je bila reinkarnacija velikog Nostradamusa. Otuda i njen nadimak “Balkanski Nostradamus“.
Čak i pojedina njihova proročanstva vuku istu crtu mračnog i mističnog, od čega svakog običnog čoveka na planeti podilazi jeza.
Međutim, uprkos svemu, Vanga je bila okrenuta Bogu i crkvi. Tome u prilog govori činjenica da je 90-ih godina od novca koji je prikupila sagrađena crkva.
Proročanstva Baba Vange
Njena najpoznatija proročanstva se dosta vezuju za sudbinu poznatih. Baba Vanga je pre Staljinove smrti 1953. godine predvidela njegov kraj, pa je zbog toga bila uhapšena od strane tajne službe Bugarske. Par meseci nakon Staljinove smrti je puštena na slobodu.
- 1963. godine je predvidela smrt Džona Kenedija.
- 1968. godine je predvidela raspad Čehoslovačke i atentat na Roberta Kenedija.
- 1969. godine je predvidela smrt Indire Gandi.
- 80-ih godina je predvidela potonuće ruske podmornice Kursk i dolazak novih bolesti (AIDS, ptičji grip).
- Predvidela je teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku.
Šta nas po Baba Vangi čeka u budućnosti?
2023. – Neznatna promena Zemljine orbite;
2025. – Smanjenje populacije Evrope;
2028. – Otkriće novog izvora energije; Polazak letelice sa ljudskom posadom ka Veneri;
2033. – Led na zemljinim polovima počinje da se topi. Istovremeno raste nivo mora i okeana;
2043. – Svetska privreda cveta. Evropom vladaju muslimani;
2046. – Naučnici „uzgajaju“ sve organe ljudskog tela, a zamena bolesnih postaje najbolja metoda lečenja;
2066. – Tokom napada na muslimanski Rim, SAD prvi put primenjuju novo klimatsko oružje nakon čega sledi naglo zahlađenje;
2076. – Povratak komunizma i nastajanje novog besklasnog društva;
2084. – Priroda počinje da se oporavlja;
2088. – Nastanak nove neumoljive bolesti koja za posledicu ima to da ljudi stare za nekoliko sekundi;
2097. – Bolest brzog starenja je pobeđena;
2100. – Veštačko Sunce počinje da osvetljava tamnu stranu Zemlje;
2111. – Ljudi postaju živi roboti;
2123. – Male države počinju da ratuju međusobno, velike se ne mešaju;
2125. – U Mađarskoj uhvaćeni signali iz kosmosa, svi se setili Vange;
2130. – Nastaju prve ljudske kolonije pod vodom – uz misterioznu pomoć i savete vanzemaljaca;
2164. – Naučnici pretvaraju životinje u polu-ljude;
2167. – Pojavljuje se nova religija;
2170. – Planetarna suša;
2183. – Ljudska kolonija na Marsu postaje nuklearna sila i traži nezavisnost od Zemlje;
2187. – Naučnici uspevaju da spreče erupcije dva najveća vulkana na Zemlji;
2195. – Kolonije pod morem u potpunosti postaju nezavisne – obezbeđene hranom i energijom;
2196. – Evropljani i Azijati posle totalnog mešanja postaju jedan narod;
2201. – Na Suncu postepeno slabe termonuklearne reakcije, zvezda se hladi;
2221. – Čovečanstvo u potrazi za vanzemaljskim životom stupa u kontakt sa nezamislivim i užasnim.
Njena proročanstva sežu čak do 5079. godine (za kada je predvidela kraj sveta) i praktično ih je skoro nemoguće sve navesti.
Rezime
Da Baba Vanga nije samo obična starica koja je izmišljala i širila nasumične informacije govore njena brojna ostvarena proročanstva. Tim stručnjaka koji je pratio nju i njen rad tvrdi da procent uspešnih predviđanja Baba Vange ide čak do 80%.
Zato čak ni više od dve decenije nakon njene smrti popularnost Baba Vange ne jenjava. Jeziva predviđanja i poruke upozorenja koje je ostavila iza sebe ne daju da ova slepa proročica padne u zaborav.
Pojedina proročanstva koja nas čekaju u budućnosti će nas sve sigurno naterati da se setimo najpoznatije balkanske proročice novije svetske istorije. A šta će se zapravo desiti – ostaje nam da vidimo.
Ostavite odgovor