Varikozne ili proširene vene su natečene uvijene vene koje su vidljive odmah ispod površine kože. Iako se najčešće javljaju na nogama, moguće su i na drugim delovima tela.
Uzroke nastanka proširenih vena obično tražimo u svim onim stanjima koja izazivaju preteran pritisak na noge ili abdomen, kao što su: trudnoća, gojaznost, učestalo i dugo stajanje, hronični zatvor, a u nekim retkim slučajevima čak i tumori.
Mnogo više o simptomima i lečenju varikoznih vena možete pročitati u nastavku ovog teksta.
Šta su to proširene vene?
Proširene vene su tamnoplave ili ljubičaste boje, a u dosta slučajeva se manifestuju i kao potkožne uvijene izbočine. Nastaju kada se zidovi vena istanjuju, čime postaju slabi, što zaustavlja ili smanjuje protok krvi nazad u srce. Ta krv nastavlja da se akumulira u venama, što izaziva njihovo uvijanje i oticanje koje postaje izarazito vidljivo. Problem proširenih vena danas pogađa oko 20% odrasle populacije.
Ukoliko ste osoba čije zanimanje ili radno mesto iziskuje dugo i mukotrpno stajanje (frizeri, mesari, konobari, kuvari, moleri itd.), ukoliko imate prekomernu telesnu težinu, ukoliko je vaša fizička aktivnost smanjena, ukoliko ste ženskog pola, nalazite se u drugom stanju, ili su vaše noge ili abdomen iz bilo kojeg drugog razloga izloženi velikom pritisku, rizik od obolevanja je shodno tome i veći. Ovo su samo neke od potencijalnih predispozicija za obolevanje od proširenih vena.
Primer na kom možemo videti da varikozne vene ne pogađaju isključivo predeo nogu, već i druge delove tela, je pojava hemoroida – koji su samo jedna od nekoliko vrsta proširenih vena. Hemoroidi su otečene vene u donjem delu anusa, i ukoliko se njihovi zidovi istanje, dolazi do iritacije. Ovaj izuzetno neprijatan zdravstveni problem ima oko 50% populacije.
Ukoliko vaš lekar opšte prakse ustanovi da imate potencijalni problem proširenih vena, uputiće vas kod specijaliste (flebologa), vaskularnog hirurga, ili čak dermatologa ili dermatohirurga.
Simptomi varikoznih vena
Kada govorimo o proširenim venama i njihovim simptomima, osloniti se na bol, kao jedini i presudan faktor da biste posetili svog lekara, jednostavno nije dovoljno. Zašto? Simptomi proširenih vena mogu biti i bolni i bezbolni, i ima ih nekoliko.
Najčešći bezbolni simptomi proširenih vena uključuju:
- Vene tamnoplave ili ljubičaste boje;
- Zapletene, uvijene i ispupčene vene.
Najčešći bolni simptomi proširenih vena:
- Bolan ili težak osećaj u nogama;
- Peckanje, pulsiranje, grčenje mišića, oticanje donjeg dela nogu;
- Pojačan bol nakon dužeg sedenja ili stajanja;
- Svrab ili iritacija u predelu jedne ili nekoliko vena;
- Promene boje kože u predelu varikoznih vena.
Ukoliko ste zapazili ili osetili bilo koji od gore navedenih simptoma, obratite se lekaru opšte prakse za uput za specijalistu koji se bavi ovim zdravstvenim problemom. Nakon utvrđene dijagnoze, flebolog ili kardiovaskularni hirurg će vas uputiti u dalje lečenje ili eventualni operativni zahvat za rešavanje ovog problema.
Uzroci nastanka proširenih vena
Uzrok nastanka varikoznih vena je svakako oštećenje ili istanjenje zidova ili zalizaka vena. Unutar vena se nalaze jednosmerni zalisci koji se otvaraju da bi propustili krv, a zatvaraju se da se krv ne bi vraćala u suprotnom smeru.
Istanjenjem zidova vena oni gube svoju elastičnost, što izaziva slabljenje zalizaka. Ako zalisci ne funkcionišu na pravilan način, dolazi do curenja krvi i vraćanja u venu.
Ukoliko dođe do ovoga, krv se akumulira u venama, koje postaju otečene, zapletene i znatno uvećane.
Zbog čega se tačno zidovi vena istanjuju, još uvek nije u potpunosti razumljivo, pogotovo zato što se kod nekih osoba ovo dešava bez očiglednih i konkretnih razloga.
Faktori rizika
Faktori za povećanje rizika od oboljevanja su brojni i raznovrsni. Mogućnost od oboljevanja od proširenih vena je veća ukoliko:
- Ste ženskog pola;
- Član vaše uže porodice pati od ovog zdravstvenog problema;
- Stariji ste;
- Imate prekomernu telesnu težinu;
- Radite posao koji iziskuje dugotrajno stajanje;
- U drugom stanju ste.
Kod kojih osoba se najčešće javljaju ovi problemi
Žene – Proširene vene se češće javljaju kod žena nego kod muškaraca. Zašto? Istraživanja sugerišu da je to zbog ženskih hormona koji teže ka opuštanju zidova vena, izazivajući da zalisci postanu manje otporni na propuštanje krvi.
Hormoni su hemijska jedinjenja koja telo proizvodi, a hormonske promene mogu biti izazvane trudnoćom, predmenstrualnim sindromom (PMS) ili menopauzom.
Genetika – Ukoliko član vaše uže porodice ima problem proširenih vena, nalazite se u rizičnoj grupi za obolevanje. Dakle, prenos genetskog materijala sa roditelja na dete može biti jedan od razloga za obolevanje.
Starost – Kako starite, celo telo gubi svoju elastičnost, pa se to dešava i sa zidovima vena, što prouzrokuje lošije funkcionisanje zalizaka.
Prekomerna telesna težina – Ukoliko imate višak kilograma, treba da znate da to utiče na stvaranje dodatnog pritiska na krvne sudove. Pri tome oni moraju jače da rade da bi mogli da vraćaju krv u pravcu srca. To stvara dodatni pritisak na zaliske, čineći ih manje otpornim na propuštanje krvi.
Kod žena je uticaj telesne težine na stvaranje proširenih vena veći nego kod pripadnika muškog pola.
Zanimanje – Ukoliko ste npr. frizer koji većinu svog radnog vremena provodi u stojećem položaju, rizik od obolevanja je znatno veći. Isto se odnosi na sva ona zanimanja i poslove koji zahtevaju dugo stajanje.
Trudnoća – Tokom trudnoće, količina krvi se povećava da bi omogućila nesmetano razvijanje fetusa, što krvne sudove izlaže dodatnom naporu. Pojačano lučenje hormona u trudnoći podstiče zidove krvnih sudova da se opuste, što takođe povećava rizik od bolesti.
Mogućnost od obolevanja u trudnoći postoji i kada se materica širi usled razvijanja fetusa, stvarajući pritisak na područje karlice. Međutim, kod većine porodilja nakon trudnoće i porođaja dolazi do poboljšanja kvaliteta krvnih sudova.
Ostala stanja – U jako retkim slučajevima, proširene vene su izazvane i drugim stanjima poput: krvnog ugruška (tromba), oticanja ili tumora na karlici, ili nekih anomalija u krvnim sudovima.
Potencijalni problemi i komplikacije usled proširenih vena
S obzirom na to da proširene vene izazivaju poremećaj u protoku krvi kroz organizam, postoji i mogućnost komplikacija izazvanih ovim zdravstvenim problemom. Komplikacije koje mogu nastati zbog proširenih vena nisu tako česte, ali postoji mogućnost za njihovo javljanje nakon nekoliko godina od obolevanja.
Potencijalne komplikacije su:
- Krvarenje – Ukoliko imate proširene vene uz samu površinu kože, udarac ili posekotina mogu izazvati krvarenje koje je obično jako teško zaustaviti. Ukoliko se to desi, smestite se u ležeći položaj i pritisnite ranu kako bi se krvarenje zaustavilo. Ukoliko se krvarenje nastavi, potražite pomoć lekara.
- Stvaranje krvnih ugrušaka – Stvaranje krvnog ugruška uz samu površinu kože može dovesti do:
- Tromboflebitisa – Oticanja i zapaljenja vena nogu ili
- Duboke venske tromboze – koja može izazvati bol i oticanje nogu, što može dovesti i do plućne embolije.
- Hronična venska insuficijencija – Ukoliko postoji smetnja u protoku krvi kroz organizam, to svakako može remetiti razmenu kiseonika, hranljivih materija i otpadnih materija između vaše kože i krvi. Ukoliko ta smetnja postoji duži vremenski period, nastaje stanje poznato kao hronična venska insuficijencija.
Ona izaziva nastajanje varikoznog ekcema, lipodermatoskleroze, ili venskih čireva na nogama.
Kako se dijagnostikuju
Ukoliko sumnjate na problem proširenih vena, svakako se obratite lekaru koji vam na osnovu izgleda vaših vena i pojava na telu može dati preciznu dijagnozu. Veoma je važno da sve pojave i simptome koje primetite na svom telu kažete svom lekaru, kako bi vam dao što precizniju dijagnozu.
Ultrazvuk vena je pregled kojem možete da se podvrgnete kako bi se ispitao protok krvi kroz vene. Radi se o neinvazivnom pregledu pri kojem se za utvrđivanje protoka krvi koriste visokofrekventni zvučni talasi.
Ukoliko je to potrebno, za dalju procenu zdravlja vaših vena se radi venogram. Venogram se sastoji od ubrizgavanja posebne boje u vene, nakon čega se pravi rendgenski snimak radi uvida u protok krvi kroz vene.
Pregledi poput ultrazvuka vena i venograma pomažu pri utvrđivanju postojanja potencijalnog krvnog ugruška (tromba) ili začepljenja krvnih sudova, što može da prouzrokuje bol ili oticanje u nogama.
Kako lečiti proširene vene
Lečenje proširenih vena pretežno ne zahteva duži boravak u bolnici, niti dugotrajan i neprijatan oporavak. Zahvaljujući manje invazivnim metodama, varikozne vene se mogu lečiti ambulantno.
Ovo su neke od metoda za lečenje proširenih vena kod kuće:
- Briga o sebi – Vežbanje, gubitak težine, nošenje uske odeće u predelu proširenih vena, izbegavanje dužeg stajanja ili sedenja, i podizanje nogu su samo neke od metoda kojima možete doprineti rešavanju ovog problema.
- Kompresivne čarape i zavoji – Nošenje kompresivnih čarapa ili zavoja tokom celog dana je prvi pristup rešavanju problema varikoznih vena. Stvarajući konstantan pritisak, oni venama i mišićima pomažu da efikasnije sprovode krv prema srcu.
Ukoliko imate veći problem sa varikoznim venama, koji kompresivne čarape ili zavoji ne mogu da reše, ovo su neke od metoda koje vam mogu pomoći:
- Skleroterapija – Ubrizgavanje posebne pene ili rastvora koji zatvara varikozne vene, radi se bez anestezije u ambulanti. Kroz nekoliko nedelja bi trebalo da vene izblede, ako je skleroterapija izvedena pravilno;
- Laserski tretman – Pomaže pri otklanjanju manjih varikoznih i paučastih vena. Ova metoda ne zahteva korišćenje igala;
- Postupci potpomognuti kateterom koji koriste radiofrekvenciju ili lasersku energiju – Postupak koji se koristi kod lečenja velikih varikoznih vena;
- Visoka ligacija i skidanje vena – Ovaj postupak nema negativan uticaj na cirkulaciju krvi u nogama;
- Ambulantna flebektomija – Uklanjanje manjih varikoznih vena putem niza sitnih punktiranja na koži;
- Endoskopska operacija vena – Radi se ukoliko patite od venskih čireva, i ukoliko nijedna od metoda lečenja nema željeni efekat.
- Proširene vene nastale u trudnoći se obično povuku bez medicinskog tretmana – u periodu između tri meseca do godinu dana nakon porođaja.
Svakako, pored navedenih metoda lečenja, postoje i razni preparati u vidu krema, gelova i masti za lečenje ili olakšavanje simptoma proširenih vena koje možete nabaviti u svakoj bolje opremljenoj apoteci.
Kako delovati preventivno i sprečiti nastanak varikoznih vena
Kada pričamo o prevenciji nastanka varikoznih vena, ne postoji način da u potpunosti sprečite njihov nastanak. Međutim, poboljšanjem cirkulacije mišićnog tonusa možete u velikoj meri umanjiti rizik od njihovog nastanka ili daljeg širenja.
Primenom sledećih metoda možete preventivno uticati na nastanak proširenih vena:
- Vežbanjem;
- Praćenjem telesne mase;
- Unosom vlakana, i smanjenim unosom soli u organizam;
- Izbegavanjem visokih potpetica i preuskog donjeg veša;
- Podizanjem nogu i
- Češćim menjanjem položaja dok sedite ili stojite.
Ostavite odgovor