Miran san je nešto za čime svi žudimo kada legnemo da spavamo. Međutim, postoje pojave, kao što je apneja, koje negativno utiču na san – pre svega na san ljudi koji imaju ovaj problem, a zatim i na san njihovih partnera.
Ova pojava spada u poremećaje spavanja, a poznata je još i kao slip apneja (eng. sleep apnea) odnosno opstruktivni apnejički sindrom.
Apneja u snu se uglavnom manifestuje glasnim hrkanjem za vreme spavanja, a takođe može dovesti do toga da se ujutro osećate nenaspavano i iscrpljeno.
Šta se dešava tokom apneje?
Dolazi do prekida disanja, odnosno do pauza u disanju koje mogu trajati do 10 sekundi. Osoba nesvesno zaustavlja disanje tokom sna, i takvi prekidi se mogu pojaviti nekoliko stotina puta u toku noći. Takođe je moguće da se desi i gušenje u snu.
Ova pojava može dovesti do potencijalno ozbiljnih zdravstvenih komplikacija kao što su srčane bolesti i depresija. Osećaj pospanosti može dovesti do manjka koncentracije tokom svakodnevnih aktivnosti, što može izazvati niz problema.
U nastavku teksta ćemo se detaljnije upoznati sa tim šta je apneja, šta su simptomi i uzroci, i na koji način je moguće lečiti ovaj poremećaj u snu.
Sadržaj:
Šta je apneja i kakve vrste postoje?
Nastanak apneje može biti u vezi sa raznim uzrocima kao što je konzumacija opojnih sredstava, neke neurološke bolesti i slično, ali je najčešći i najpoznatiji oblik apneja u snu.
Neke činjenice su:
- Apneja za vreme spavanja se najčešće javlja kod osoba koje su ušle u šestu deceniju života, ali takođe može uticati i na mlađe ljude, uključujući i decu
- U proseku, jedna od pet odraslih osoba ima blage simptome apneje
- Kad je u pitanju umerena ili teška slip apneja, jedna od petnaest odraslih osoba ima simptome ove vrste
- Žene u menopauzi i postmenopauzi imaju povećan rizik od ovog problema
Vrste apneje?
Ovde ćemo se osvrnuti na dve osnovne vrste, a to su:
- Opstruktivna slip apneja (OSA) – ovaj oblik je češći, i dešava se kad mišići u zadnjem delu grla ne uspeju da disajni put održe otvorenim. Ovo može izazvati isprekidan san i nizak nivo kiseonika u krvi.
- Centralna slip apneja (CSA) – oblik koji se ređe javlja, a gde mozak ne uspeva da pravilno kontroliše disanje tokom spavanja.
Ako se kod vas javi sumnja da imate apneju, preprouka je da se obratite lekaru kako biste sprečili potencijalne probleme i komplikacije kao što su hipertenzija, bolesti srca, loše raspoloženje, problemi sa pamćenjem i slično.
Da bi se utvdila vrsta i težina slip apneje, u obzir se uzimaju dve stvari, a to su hipopneja (smanjenje protoka vazduha tokom sna na ispod 50%) i AHI indeks (ukupan broj apneja i hipopneja u toku jednog sata sna).
Prema ovim parametrima:
- AHI indeks do 5 – ne postoji apneja
- AHI indeks od 6 do 15 – laka slip apneja
- AHI indeks od 16 do 30 – Srednje teška apneja
- AHI indeks preko 30 – Teška slip apneja
Apneja simptomi
Dešava se da osoba koja ima apneju za vreme spavanja i nije svesna svojih simptoma. Ali neko ko sa tom osobom spava u istom krevetu ili prostoriji može primetiti simptome kao što su prestanak disanja, dahtanje, buđenje i ponovno vraćanje u san.
Česti apneja simptomi su pospanost tokom dana, a to je prouzrokovano prekidima sna tokom noći.
Ukoliko vam neko ukaže na sledeće pojave ili ih sami primetite, može se reći da imate simptome apneje:
- Isprekidan san ili nesanica
- Poteškoće u koncentraciji
- Glasno hrkanje
- Buđenje tokom noći radi odlaska u toalet
- Bol u grlu ili suva usta nakon buđenja
- Jutarnja glavobolja
- Žgaravica i problemi sa želucem
- Razdražljivost
- Smanjen libido i erektilna disfunkcija
- Preterana dnevna pospanost (hipersomnija)
- Nedostatak koncentracije
Prema nekim analizama se pretpostavlja da obim vrata može biti doveden u vezu sa apnejom. Ukoliko osoba ima veći obim, onda su veće šanse da se pojavi ovaj problem.
Snažno hrkanje može ukazivati na potencijalno ozbiljan problem, ali to ne mora da znači da je u pitanju opstruktivna apneja. U svakom slučaju, ako neki od navedenih simptoma postanu učestali, obavezno se javite lekaru kako biste tačno utvrdili o čemu se radi.
Šta je uzročnik nastanka apneje?
Uzroci koji mogu doprineti blokiranju ili kolapsu disajnih puteva su različiti.
- Mišićne promene – kada ljudi spavaju, mišići koji disajni put drže otvorenim se opuštaju, zajedno sa jezikom, izazivajući sužavanje disajnog puta. Ne možete da dobijete dovoljno vazduha, što može dovesti do sniženog nivoa kiseonika u krvi.
- Fizičke prepreke – dodatno zadebljano tkivo ili prekomerne zalihe masnoće oko disajnih puteva mogu ograničiti protok vazduha, što može dovesti do hrkanja koje je povezano sa opstruktivnom apnejom.
- Funkcija mozga – u centralnoj apneji neurološke kontrole disanja ne funckionišu na pravi način, što dovodi do poremaćaja disanja. Ovo je u uskoj vezi sa time ako ste imali moždani udar ili usporen rad srca, ako ste boravili na izuzetno visokoj nadmorskoj visini, ili ako ste koristili određene lekove za smanjenje bola.
Kada se disajni put potpuno blokira, disanje prestaje dok mozak ne oseti problem pa onda budi osobu kako bi došlo do ponovnog otvaranja disajnog puta. Često osoba nije svesna ovih dešavanja, iako se ona ponavljaju puno puta tokom spavanja.
Faktori rizika koji mogu mogu dovesti do nastanka slip apneje
Uprkos tome što je opstruktivna apneja u snu najčešći slučaj kod starijih osoba, lica svih godina mogu biti izložena ovom poremećaju. Kod muškaraca se poremećaj spavanja dešava češće nego kod žena. Bez obzira na to da li se radi o OSA (opstruktivna) ili CSA (centralna apneja), neki od faktora rizika su:
- Spavanje na leđima
- Gojaznost i višak kilograma
- Pušenje
- Iznenadno gojenje
- Veliki krajnici
- Uvučena brada
- Menopauza
- Porodična anamneza
- Srčani poremećaji
- Moždani udar
- Lekovi
Pročitajte: Saveti o tome kako sprečiti hrkanje!
Kako dijagnostikovati apneju?
Svako ko se tokom dana oseća hronično umornim bi trebalo da potraži savet lekara kako bi se utvrdio tačan uzrok i potrebni koraci za rešavanje problema.
Dijagnoza se uglavnom daje tako što se prati spavanje pri čemu se beleže moždani talasi, pokreti očiju i nogu, nivo kiseonika, protok vazduha, i ritam srca. Na osnovu tih testova se zaključuje postojanje apneje. Pored toga, tu su još:
- Anamnestički podaci: hrkanje, kilaža, umor i pospanost tokom dana
- Fizički izgled osobe sa poremećajem sna
- Testovi: jedan od njih je Epwort
- Sistemi koji testiraju osobu tokom cele noći
- Noćna polisomnografija: radi se u laboratoriji gde se tokom noćenja pacijenta prate simptomi. U zavisnosti od rezultata, pacijent može ostati više od jedne noći.
Apneja u snu lečenje
Apneja često utiče na kvalitet života, i može proizvesti razne komplikacije, kao što su depresija, srčani i moždani udar, pad koncentracije, problemi prilikom upravljanja motornim vozilima itd.
Kako se leči apneja?
U zavisnosti od uzroka kao i stepena ovog poremećaja, postoje i različite metode lečenja slip apneje. Cilj svakog tretmana je normalizacija disanja tokom spavanja. Ukoliko se disanje normaliizuje, to može dovesti do određenih poboljšanja po celokupan organizam:
- Eliminiše dnevni umor
- Uklanja neželjene promene po pitanju mentalnog zdravlja
- Uklanja nedostatak sna
- Sprečava kardiovaskularne promene koje nastaju usled naprezanja tokom nepravilnog disanja
Zaboravite na hrkanje i prekid sna
Promenite životne navike
Način života se odražava na naš organizam, da li u pozitivnom ili negativnom smislu. Takav je slučaj i ovde. Ukoliko želite da smanjite simptome apneje, potrebno je krenuti od osnovnih stvari, a to je svakodnevica.
Ne znači da će promena nekih navika na kraju uspešno uticati na lečenje apneje u snu, ali svakako može doprineti poboljšanju.
Stvari o kojima bi trebalo povesti računa:
- Alkohol izbacite iz upotrebe
- Pušenje ostavite
- Višak kilograma nastojte da smanjite putem ishrane i vežbi
- Pokušajte da spavate na boku
CPAP terapija
CPAP terapija kojom se leči apneja je u stvari aparat koji služi kao podrška kako biste neometano disali.
Aparat radi tako što putem maske koju ste stavili na nos i usta unosi vazduh u disajne puteve. Masku nosite tokom spavanja, i na taj način dolazi do sprečavanja zatvaranja disajnih puteva.
U retkim slučajevima mogu da se jave poteškoće kod nekih osoba kad je CPAP tretman u pitanju. Ako pravilno stavite masku, neće doći do oticanja podočnjaka, i vrlo lako ćete se prilagoditi.
S druge strane, ako imate probleme prilikom dotoka vazduha, dodavanje vlage vazduhu kroz masku može da pomogne da se lakše naviknete.
Ova terapija je dugotrajna, a koliko će trajati zavisi i od toga da li će doći do izlečenja ukoliko promenite način života.
Zato prvo krenite sa korigovanjem navika, jer cena CPAP aparata nije zanemarljiva.
Postoje i neki drugi aparti kojima se leči slip apneja, ali nisu tako efikasni kao gore navedeni.
Ovaj metod lečenja slip apneje je poslednji korak pre onog koji svi želimo da izbegnemo, a to je operativni zahvat.
Lečenje operacijom
Postoje razne hirurške procedure za opstruktivnu apneju koje mogu proširiti disajne puteve. Operacija se može koristiti za ukrućivanje ili skupljanje opstruktivnog tkiva, ili za uklanjanje suvišnog tkiva ili povećanih krajnika.
Lečenju apneje putem operacije se pristupa kada nijedan drugi tretman nije dao rezultata. Navešćemo neke metode:
- Uklanjanje tkiva: uklanja se tkivo sa zadnje strane usta i vrha grla, a uklanjaju se i krajnici. Operacija može da bude uspešna i da spreči vibriranje i prestanak hrkanja.
- Skupljanje tkiva: smanjuje se tkivo na zadnjem delu usta. Ovaj postupak se koristi ako imate umerenu apneju u snu.
- Pomeranje vilice: u ovom postupku se vilica pomera prema napred. To povećava prostor iza jezika, a postupak je poznat i kao maksilomandibularni.
- Implanti: plastične šipke se hirurški ugrađuju u meko nepce.
- Stimulacija živaca: za ovo je potrebna operacija za umetanje stimulatora za nerv koji kontroliše pokrete jezika. Stimulacija pomaže da jezik bude u položaju koji dozvoljava da disajni put ostane otvoren.
Zaključak
Poremećaj spavanja poznat kao slip apneja osobi koja ga ima može izazvati niz problema i neprijatnosti. Vaša svakodnevica može biti narušena usled neispavanosti koja je prouzrokovana prekidom spavanja, gušenjem u snu i slično.
Takvo stanje se može negativno odraziti na, recimo, vaš posao. Ako taj posao sa sobom nosi i neke rizike (građevinski radnik, vozač kamiona i slično), onda to postaje ozbiljan problem.
Da ne govorimo o ljudima koji spavaju sa vama u istoj prostoriji, i o njihovom stresu usled nenaspavanosti kojoj oni sami nisu uzrok.
Pojavljivanje bilo kakvih simptoma koji ukazuju na apneju bi trebalo da vam bude dovoljan razlog da se obratite lekaru.
Ostavite odgovor